Većina savremenih istraživanja pokazuje da je neverbalna komunikacija presudna u prvom kontaktu. Čak 60% kompletnog utiska, pogotovo prilikom upoznavanja, formira se na osnovu neverbalne komunikacije.
Postoji pravilo 55/38/7. Ono označava da se prilikom komunikacije samo 7% značenja izvlači iz onoga šta je neko rekao, 38% iz onoga kako je rekao, kojim tonom, na koji način, a čak 55% odlazi na govor tela, neverbalnu komunikaciju.
Osnovni elementi neverbalnog opštenja su: pokret, gest, poza, stav, izraz lica, gestikulacija i prostorni i proksemički znaci (blizina, raspored i ponašanje u prostoru).
Pokreti lica (facijalna ekspresija) mogu biti voljni (osmeh, tužni izraz lica…), ali i nevoljni (mrštenje, podizanje obrva, trzanje usana…). Izrazito negativnu pojavu predstavljaju tikovi, neprijatni, sitni, učestali, nevoljni pokreti.
Gestikulacija je značajna u komunikaciji, ali preterano gestikuliranje je ometa. Neprekidno kretanje, mrdanje, pomeranje, mahanje rukama, cupkanje i klaćenje nogom skreće pažnju sa reči.
Postoje određeni pokreti koje nikada ne bi trebalo činiti u toku govora, dijaloga, predavanja, a to su:
1.pokreti klaćenja, 2.izdizanje na prste, 3.šaranje pogledom, 4.dodirivanje sopstvenog tela,5.preplitanje i uvijanje nogu, 6.lupkanje rukom po stolu, 7 često prekrštanje ruku preko grudi… To su takozvani znaci barijere. Oni ometaju komunikaciju i podižu nevidljivi zid između sagovornika, stvaraju neprijatnost i napetost.
Da bismo bili što uspešniji u komunikaciji jako je važno uskladiti neverbalne znake sa verbalnim (da ono što govorimo bude u skladu sa tim kako izgledamo i kako se ponašamo).
Нема коментара:
Постави коментар