Cilj komunikacije

            Svako ljudsko ponašanje, pa i komunikacija, motivisano je nekim ciljem. Čovek nikada ništa ne radi, ako od toga nema neku korist, ako time ne zadovoljava neku svoju potrebu.

            Motivi komunikacije mogu biti svesni (kada znamo šta nam je cilj – hoću nekoga da naučim da kuva) i nesvesni (kada ne znamo pravi motiv – hoću da mu pokažem koliko sam veštija i superiornija  u kuhinji). 

                       

      Nesvesni cilj će u velikoj meri uticati na način na koji komuniciramo, naročito na našu neverbalnu komunikaciju. Slaćemo različite poruke koje zbunjuju sagovornika i tako dolazimo do drugačijih rezultata od onih koje smo želeli.

                                          

            Za početak dobre komunikacije je važno da budemo načisto sa kojim ciljem komuniciramo. Tako ćemo lakše odabrati način komunikacije i preneti jasnu poruku drugome.

Ali, komunikacija osim pošiljaoca poruke uključuje i primaoca. Primaoc može na pogrešan način razumeti poruku i tako imamo problem. Komunikacija je uspešna samo onda kada i pošiljalac i primalac razumeju istu poruku .

Da biste uspešno preneli poruku potrebno je da:

1.     prepoznate poruke koje šaljete; npr: prekrštene ruke preko grudi šalju znak da ne želite da otvoreno komunicirate, skrivate se

                        

2.    razumete kome ih šaljete i kako će biti opažene i primljene; npr: nekada je u seoskim sredinama bio kompliment ako nekome kažete da se popravio; žene iz grada, čiji je ideal tanka figura, smatrale su tu pohvalu uvredom.

                            

3. razumete okolnosti i kontekst komunikacije (socijalni, kulturni); npr: u nekim kulturama je krajnje nekulturno podrignuti nakon jela, a u drugim kulturama domaćica se uvredi ako to ne učinite.

                                 

Jedna od podela kaže da cilj komunikacije može biti:

1. Otkrivanje:

- otkrivanje informacija o sebi ( ko smo,

 šta volimo, čega se bojimo…) 

- učenje o sebi i drugima (kroz komunikacija sa drugima otkrivamo i o sebi i o njima kako se osećamo u nepoznatim situacijama, kako seponašemo prema nadrđenima, kako funkcionišemo pod pritiskom),

- saznavanje novih informacija (neko nas podučava, razmenjujemo tračeve…)

2. Uspostavljanje odnosa:

- uspostavljanje odnosa (upoznajemo se sa 

nekim, bez reči priskačemo nekom u pomoć…)

- održavanje odnosa (čestitamo nekom 

rođendan, pozovemo nekog na piće…)

- prekid odnosa (izvređamo nekog, ne javimo se

 poznaniku na ulici…) 

     3. Pomaganje:
 - davanje konstruktivne kritike (ukažemo 
 nekom  na grešku, da bi bolje uradio zadatak, 

posvaetujemo nekog kako da se ponaša u 

datoj situacijii…)                                                                

                           

- izražavanje empatije, saosećanja 

(izjavimo saučešće, zagrlimo u znak                              

 podrške, potapšemo po ramenu…)

- rešavanje problema (nekome rešimo 

problem koji je za njega pretežak, damo

 predlog, povežemo sa odgovarajućim ljudima)

 - nekome je pomaganje profesija (psiholozi, 

 pravni savetnici, lekari…)

 4. Uveravanje

      - neki istraživači tvrde kako je svaka komunikacija                              usmerena na ubeđivanje, nagovaranje drugih da postupe                      onako kako mi želimo i smatramo ispravnim (“Izbaci                          smeće”, “Ostavi me na miru”, gurkanje nekoga da se    

          javi da odgovara….)

  

5.  Zabava                                                              

- pričanje viceva, pravljenje gegova, smešnih izraza lica…