Neverbalna komunikacija (govor tela)

            Većina  savremenih istraživanja pokazuje da je neverbalna komunikacija presudna u prvom kontaktu. Čak 60% kompletnog utiska, pogotovo prilikom upoznavanja, formira se na osnovu neverbalne komunikacije.  

        

Postoji pravilo 55/38/7. Ono označava da se prilikom komunikacije samo 7% značenja izvlači iz onoga šta je neko rekao, 38% iz onoga kako je rekao, kojim tonom, na koji način, a čak 55% odlazi na govor tela, neverbalnu komunikaciju.

      

                                                

Osnovni elementi neverbalnog opštenja su: pokret, gest, poza, stav, izraz lica, gestikulacija i prostorni i proksemički znaci (blizina, raspored i ponašanje u prostoru).

Pokreti lica (facijalna ekspresija) mogu biti voljni (osmeh, tužni izraz lica…), ali i nevoljni (mrštenje, podizanje obrva, trzanje usana…). Izrazito negativnu pojavu predstavljaju tikovi, neprijatni, sitni, učestali, nevoljni pokreti.

                                    

Gestikulacija je značajna u komunikaciji, ali preterano gestikuliranje je ometa. Neprekidno kretanje, mrdanje, pomeranje, mahanje rukama, cupkanje i klaćenje nogom  skreće pažnju sa reči.

                     

Način na koji gledamo puno govori o nama. Ako je pogled usmeren na sagovornika, znači da nam je stalo do komunikacije. Fiksiranje pogledom predstavlja neslobodno, grčevito ponašanje. Lutanje pogledom izražava neprijatnost, izbegavanje ili nezainteresovanost.

Postoje određeni pokreti koje nikada ne bi trebalo činiti u toku govora, dijaloga, predavanja, a to su:

1.pokreti klaćenja, 2.izdizanje na prste, 3.šaranje pogledom, 4.dodirivanje sopstvenog tela,5.preplitanje i uvijanje nogu, 6.lupkanje rukom po stolu, 7 često prekrštanje ruku preko grudi… To su takozvani znaci barijere. Oni ometaju komunikaciju i podižu nevidljivi zid između sagovornika, stvaraju neprijatnost i napetost.

       

                               

            Da bismo bili što uspešniji u komunikaciji jako je važno uskladiti neverbalne znake sa verbalnim (da ono što govorimo bude u skladu sa tim kako izgledamo i kako se ponašamo).

   

                         

Pisano komuniciranje

je veoma značajno u poslovnoj komunikaciji. Tu spadaju poslovne prepiske, poslovna uputstva, poslovna pisma, i drugi dokumenti koji se šalju u cilju poslovanja. Mogu biti poslani poštom, e-mail-om, faksom.

                       

Prednosti pisane komun. u odnosu na usmenu	Nedostaci pisane komun. u odnosu na usmenu
- pisane poruke ostaju kao trajni dokumenti koji se mogu sačuvati i ponovo upotrebiti.	-razgovor oduzima manje vrmena jer ne postoji potreba za sastavljanjem poruke, kucanjem, slanjem
-pisana poruke se pre slanja može izmeniti, dopuniti, prepisati	-možemo da vidimo reakciju sagovornika
-kada su informacije koje se prenose veoma kompleksne, kada su primaoci brojni i udaljeni	-usmena komunikacija mnogo jače deluje na sagovornika zbog neverbalnih signala
- kada je usmena komunikacija nepoželjna ili nevažna

                                  

Pisano poslovno komuniciranje je važno jer:

-       omogućava direktno stvaranje poslovnih veza i u velikom broju slučajeva može da zameni lični kontakt,

-         obezbeđuje stalno informisanje i neprekidanje saradnje,

-         obezbeđuje racionalno poslovanje (sa što manje trošenja energije, vremena i novca postići što više).

            

Osnovna pravila pisanog poslovnog komuniciranja su:

1.        brzina (ekspeditivnost) – podrazumeva se da se svaka poslovna poruka brzo prosledi, izvrši potreban uvid u sadržaj i obezbedi povratna informacija;
2.         tačnost i preciznost izražavanja – potrebno je lepo izražavanje, stručnost (poznavanje stručnih termina) i poštovanje poslovnog partnera;
3.          administrativno–tehnička obrada – podrazumeva pripremu, slanje poruke, ali i njeno odlaganje i čuvanje;
4.            vrednost i estetski izgled poslovne poruke – bitno utiču na izgradnju imidža firme. 

Vrste komunikacije

Osnovni princip, to jest zlatno pravilo dobre komunikacije glasi: “Gledajte prvo da shvatite, a zatim da budete shvaćeni. Imate dva uha i jedna usta i u istoj proporciji ih i koristite.”

       

            Na osnovu korišćenih znakova (signala i simbola) komunikacije se deli na:

     Verbalnu komunikaciju - predstavlja sporazumevanje između ljudi, putem reči (izgovorenim ili napisanim)  i

               

Neverbalnu komunikaciju - (takozvani govor tela) označava sporazumevanje, iskazivanje misli, emocije, stavove i osobine sagovornika položajem i pokretima tela, izrazima lica, gestovima.

         

U procesu prenošenja poruke možemo uočiti tri osnovna vida saopštavanja:

1.      monolog    2. dijalog     3. diskusija

     Monolog predstavlja govor jedne osobe kojim ona saopštava drugima šta ima. Da bi izlaganje jedne osobe bilo uspešno izvedeno potrebno je da monolog bude: 1.jasan,           precizan i živopisan; 2.da bude izražajno izgovoren; 3.da ima istaknutu temu; 4.da navodi na zaključak…

          Važno je da osoba koja izgovara monolog prati povratne informacije slušalaca i spram njih podešava izlaganje.

           

             Dijalog je osnovni oblik komuniciranja u kojoj učestvuju najmanje dve osobe.Tokom dijaloga jako je važno slušanje sagovornika. Sukob tokom komuniciranja često nastaje zbog neslušanja ili pogrešnog razumevanja.

             

        Diskusija je oblik komuniciranja u kojem učestvuje više ljudi, a cilj je rasprava, pretresanje nekog pitanja, teme.