Različiti načini rešavanja sukoba

1.    Rasprava (dijalog, debata)  -  podrazumeva da su oba učesnika voljna za razgovor. Bez toga da se raspravi ko šta hoće ili neće nema rešenja konflikta. Rasprava je prvi, neizbežan korak u rešenju problema. Situacija se može i zaoštriti, ali može postajati i sve konstruktivnija.

      2.  Pretnje i prisile – se kao način rešavanja konflikta koriste kada su snage sukobljenih strana nesrazmerne, kada je jedna strana u mnogo povoljnijoj, jačoj poziciji (nadređeni, fizički jači, politički moćniji...). Ako ste vi u slabijoj poziciji, nemate puno izbora, osim da se trenutno povinujete, a potom, koristeći veštine konstruktivne komunikacije, postepeno zadobijate osobu za razgovor. Ovo, uglavnom, nije dobar metod.

                    

                                                           

       3.   Stvaranje koalicija (saveza) – je tehnika rešavanja konflikta koja podrazumeva traženje podrške, kako bi se ojačala svoja strana i pobedio suparnik (deca se udružuju i prave savez protiv roditelja, u odeljenju se prave grupice koje su u međusobnom sukobu, na poslu se grupišu kolege i bore za svoje interese). Uz tuđu pomoć često bivamo jači i možemo da postignemo ono što sami ne bismo uspeli. Ovo je česta, ali loša tehnika, jer ima puno frustracija i nezadovoljstva što nije dobro za opštu atmosferu u grupi.

           

                                              

      4.  Nadređeni ciljevi – ovo je jedna od najboljih tehnika za rešavanje konflikata, jer na ovaj način obe strane mogu izaći iz konflikta kao pobednici.Čak i kada su interesi naizgled nepomirljivi, uz određen napor se mogu pronaći nadređeni (viši zajednički) interesi, tako da svi budu zadovoljni. Nekada i samo predočavanje nadređenih interesa deluje lekovito i uravnotežavajuće. Npr:u nekom preduzeću dešavaju se konflikti između sektora, odeljenja. To ometa rad i napredak preduzeća. Međutim, kada se zaposlenima predoči da oni rade u kolektivu na zajedničkom cilju (povećati zaradu, pobediti konkurenciju, plasirati se na strano tržište...), uvek taj nadređeni cilj (cilj koji je zajednički zavađenim stranama i koji je važniji, bitnijih od njihovih pojedinačnih ciljeva) prevagne nad pojedinačnim konfliktima i dovodi do udruživanja snaga.

            
                                                                             

    5. Žiri ili arbitaža – koristi se kada sukobljene strane ne mogu da se dogovore, odnosno donesu zajednički sporazum. Tada pribegavaju jednostavnom rešenju, arbitaži, odnosno biraju neutralnu osobu ili više njih da donesu odluku nakon što čuju obe zavađene strane. Ovo može biti vrlo plodna tehnika, ako obe strane prihvataju „sudiju“, arbitara. U privatnom životu ova tehnika se retko koristi, ali se često koristi u poslovnom. Uglavnom je šef taj koji presuđuje i sa njegovom odlukom se ljudi najčešće slože.   

             

                                            

     6.   Glasanje – može da bude korisna tehnika ukoliko je više ljudi uključeno u sukob i ako je potrebno doneti odluku i neko rešenje za celu grupu. Predlaže se nekoliko rešenja ili izbora i glasa se. Ono rešenje koje je imalo najviše glasova biva primenjeno za rešenje konflikta.

             

                                           

     7.   Medijacija - je oblik mirnog rešavanja sporova između dve ili više strana, uz pomoć neutralne treće strane, medijatora. To je dobrovoljan proces, koji se sprovodi samo ukoliko se o tome sve strane saglase. Medijator nije arbitar – ne donosi odluku; on samo vodi proces, nepristrasan je i neutralan. Ta osoba ne sme da bude uključena u sukob i odgovorna je za sam proces sukoba, ne i za njegovo rešenje. Ona pomaže sukobljenim stranama da na konstruktivan način iskažu svoje potrebe i potraže odgovarajuće rešenje.

         

                                           

     8.    Konsenzus – Konsenzus je jednoglasno donošenje odluka. To je proces kojim grupe postižu opšte slaganje o ciljevima od zajedničkog interesa. Članovi grupe slušaju jedan drugog i onda se svi slože oko jednog rešenja. U ovoj tehnici nema glasanja.

                                             

    

       9.  Kompromis (sporazum, nagodba) – uspostavljanje dogovora kojim obe strane nešto dobijaju, a ponešto i gube.. U idealnoj situaciji, kada se ljudi ne bi vodili isključivo ličnim, već i opštim interesima i dobitima, kompromis bi bio optimalno rešenje koje zadovoljava sve. Najbolje što možete da učinite je da se potrudite da budete prilagodljivi i spremni na pregovore. Ali ne treba previše očekivati, jer ljudi su samo ljudi.