Ponašanje u sukobima, različiti pristupi konfliktnim situacijama

Postoje dve grupe pristupa konfliktnim situacijama:

A)    tradicionalni pristup (po kome je sukob nešto loše i treba ga se kloniti),

B) pozitivni, razvojni pristup (konflikt se vidi kao šansa za razgovor o suprotstavljenim potrebama, interesima…)

A) Tradicionalni pristup

            U okviru ovog pristupa razlikujemo nekoliko strategija ponašanja i to na osnovu činjenice koliko pojedinac koji se našao u sukobu vodi računa o sebi i svojim potrebama, a koliko vodi računa o drugoj strani i njenim potrebama.

            Razlikuju se sledeće strategije:

1.      Povlačenje ili izbegavanje  - ako jedna strana u potencijalnom konfliktu nije zainteresovana da zadovolji svoje interese, ali nije zainteresovana da zadovolji ni interese druge strane ona se povlači ili izbegava konflikt. Povlačenje i odlaganje rešenja konflikta neće učiniti da problem nestane,nego naprotiv, najverovatnije će eskalirati u nešto mnogo ozbiljnije i biće ga još teže rešiti.

                                       

2.      Popuštanje ili prilagođavanje  -  osobe koje imaju ovaj stil ponašanja vode računa o interesima druge strane više nego ovlastitim potrebama. Uzrok ovog ponašanja leži u njihovom mišljenju da je najvažnije, po svaku cenu, zadržati dobar odnos sa drugim ljudima. Zato zanemaruju svoje potrebe I obezbeđuju drugoj strani da bude zadovoljna.

                                 

3.      Takmičenje ili nadmetanje  -  u ovoj situaciji osoba vodi računa samo o svojim interesima I potrebama I po svaku cenu želi poraziti drugu stranu u sukobu.  Na ovaj način ona ne pokazuje bilo kakvo interesovanje za potrebe I interese druge strane. Uzrok ovakvog stila ponašanja u konfliktima može biti izraz čvrstog zastupanja svojih stavova I nepokolebljivosti,ali može biti I izraz sebičnosti I bezobzirnosti, kao crta ličnosti.

                                             

4.      Kompromis  -  predstavlja podjednaku brigu I o svojim I o tuđim interesima, ali polovično. Ovde obe strane   odustaju od nečega, odriču se nekih svojih prava kako bi se našle na sredini. Kompromisno rešenje ne mora biti loše, ali se često dešava da, zbog odustajanja od nekih potreba, osobe imaju osećanje gubitka.

                                           

B) Pozitivni/razvojni pristup

Sa ovog stanovišta konflikt se vidi kao šansa za razgovor o sukobljenim potrebama, interesima, očekivanjima…  I pronalaženju rešenja koje će biti dobro za obe strane (win-win strategija). U isto vreme se vodi računa I o svojim I o tuđim potrebama I interesima. Obe strane iz konflikta izlaze zadovoljne, bez osećanja gubitka I bez narušavnja odnosa među njima. Strane u sukobu nisu protivnici, već saradnici koji zajedničkim radom dolaze do rešenja kojim će svi biti zadovoljni.

                            

Ni jedan stil rešavanja sukoba nije bolji ili lošiji od ostalih. U nekim je situacijama bolji jedan stil, u drugima može biti bolji neki drugi. Stil rešavanja konflikta koji upotrebljava neka osoba podložan je promenama koje su posledice iskustva. Ljudi primenjuju neki od ovih stilova, jer im se čini razumnim.