Dobit od konstruktivnih sukoba

Ljudi koji su navikli na miran život često odbacuju konfliktne situacije i brane se od konflikata misleći da su opasni i destruktivni. Ali, konflikt je šansa za razvoj. Evo šta sve konstruktivni konflikt može da donese:

         1.   izlazi na videlo problem koji realno postoji (koji i jeste pravi uzrok sukoba) i rešava se, tako, kada se problem prizna, može početi da se rešava;

                                   

                      

     2.    bolja komunikacija – ako osobe koje učestvuju u sukobu hoće da ga reše moraju iskomunicirati; otvara se mogućnost za bolju komunikaciju, mogućnost za raspravu i pregovore. Ta komunikacija ne mora da bude prijatna, ali ako se konflikt reši, to znači da je bila dobra. Dobra komunikacija nije prijatno ćaskanje, već jasan, i odlučan razgovor uz slušanje i sporazum. Čak iako sporazum nije postignut,istaknuti su stavovi i tada bi sve trebalo da bude jasno.

                                      

3.   lični napredak – ovo je opšte pravilo. Čak iako se sukob ne reši, već se pretvori u svađu, vi ste napredovali (saznali ste nešto novo, shvatili ste da li je nešto moguće ili nemoguće rešiti, znate na čemu ste, ako ste mudri – izvući ćete pouku);

                       

     4.   grupni napredak – kada se konflikt rešava pronalaženjem zajedničkih ciljeva, to često nije lični, već napredak cele grupe ljudi. Ako se u porodici razreši problem između dva člana, svi u kući biće na dobitku.

                                          

    5.   prilagođavanje – razvija se naša sposobnost da se prilagođavamo novim uslovima i odnosima, sa ovim se razvija i naša sposobnost da se bolje nosimo sa izazovima života.

                   

                                        

Konstruktivno rešavanje sukoba

Ako želimo da na konstruktivan način razrešimo sukob, moramo primeniti pravila konstruktivne komunikacije:

-          1. decentraciju (sposobnost da se stavimo u poziciju druge osobe, da uđemo u tuđe cipele), 

              

                                                   

-          2. empatiju (sposobnost da razumemo kako se drugaosoba oseća),

              

                                                   

-         3.  asertivnost (samopouzdano reagovanje, vođenje računa  o svojim, ali i o tuđim potrebama),

                                         

-         4.  aktivno slušanje,

                                                           

-         5.  jasno izražavanje,

                  

                                                           

-        6.   proaktivnost (inicirati komunikaciju u cilju razrešenja sukoba, ne čekati pasivno da se stvar sama razreši).

                                                       

Veoma je važno utvrditi šta je pravi problem. Sukob je posledica nerazrešenog problema. Što problem sagledamo realnije, hladne glave, imamo veće šanse da iz sukoba izađemo zadovoljni.

                                     

Ako je moguće, pokušajte da problem sagledate kako to izgleda nekome sa strane, ko nije upleten u sukob. Ovaj pristup naziva se lateralni pristup problemu.