Važnost interkulturalne komunikacije

Interkulturalna komunikacija se odnosi na komunikaciju između ljudi koji pripadaju različitim kulturama. 

                         

Razlike u kulturama kojima pripadaju sagovornici mogu stvoriti ozbiljne barijere i probleme. Pri tome se ne misli  na nepoznavanje jezika, već na način na koji ljudi doživljavaju svet, šta im je prihvatljivo, a šta ne. To se može drastično razlikovati od zemlje do zemlje. Npr: u našoj zemlji je uobičajeno pomilovati dete po glavi. Ako to učinite na Tajlandu napravili ste ozbiljan problem. Oni će misliti da ste povredili duh deteta koji počiva u glavi. Ili: kod nas je uobičajeno da se emotivni partneri zagrle, drže za ruke ili i poljube u javnosti. U Arapskim Emiratima je to strogo zabranjeno zakonom.

                          

            Budući da su danas različiti delovi planete povezaniji nego ikada (Internet, trgovina, opšta globalizacija, turizam…), postaje sve važnije poznavati druge kulture, njihove stavove i načine komunikacije.

                                    

Poslovni razgovori

Kako započeti poslovni razgovor?

                                        

Najlakše je ako druga strana započne razgovor, bez obzira da li odmah počinje sa poslovnim temama ili nečim neformalnim. Vi tada pratite.

                        

Ako druga strana ćuti, najbolje bi bilo pitati, šaljivim tonom (ne preterano strogo i ozbiljno): “Želite da odmah razgovaramo o poslu?”. Na osnovu odgovora usmeravate dalju komunikaciju. Ako odmah želi razgovor o poslu, biće vam lakše, jer ne morate da razmišljate o uspostavljanju kontakta. Ako prvo želi neformalan razgovor, znači da osoba nije baš preterano sigurna u sebe, da joj je važnije njeno lično ja u odnosu na posao ili da prosto voli puno da priča. Ovi sagovornici teže donose poslovne odluke.

Škakljiive teme nikada ne treba da budu predmet neformalnog razgovora.

                                         

Uspešno vođenje privatnog i poslovnog razgovora

            Suštinski ne postoje velike razlike između privatnih i poslovnih razgovora, ljubavnih i ratnih, verskih i svetovnih. Sve se svodi na razgovor sa ljudima. Ako umemo da pogodimo onu pravu crtu sagovorniku, verovatnije je da će nam razgovor uspešnije proći.

            Ne postoje dva ista razgovora. Varijacije su beskonačne. Ali, postoje određena pravila koja važe za sve:

1.            Ne pravite se pametni. Ne razmećite se znanjem i sposobnostima da biste ostavili utisak.

     Ljudi ne vole kada se neko hvali svojim znanjima, uspesima, sposobnostima. To ih nervira i stvara negativna osećanja prema takvom sagovorniku. Tada su šanse za uspešnu komunikaciju manje. Hvalisanju obično pribegavaju ljudi koji su nesigurni u sebe.

                                                  

    2 Prilagođavajte se nivou koji sagovornik može da razume.

    Ako ljudi ne razumeju šta im govorite, brzo se i mentalno i emotivno isključe iz razgovora i komunikacija je propala. Kada razgovarate sa pojedincem, prilagodite izraze, brzinu i ton govora njemu, a kada se obraćate grupi, prilagodite se proseku te grupe.

                                            

     3.  Podstaknite sagovornika da priča o sebi

      Najveći broj ljudi (izuzev onih preterano stidljivih) voli da priča o sebi, naročito o onome što ih posebno interesuje. Ako uspete da dođete do tih tema i podstaknete sagovornika na priču, a vi slušate i pamtite, velika je varovatnoća da ćete pridobiti sagovornika i postići cilj s kojim ste započeli razgovor.

                                                

    4.      Delujte, ponašajte se sigurno, da biste se osećali sigurno.
   

                 Da biste se osećali sigurno i opušteno tokom razgovora važno je ponašati se tako. Tu pomaže nekoliko trikova: budite adekvatno odeveni (za poslovni sastanak – poslovno odelo, za privatne sastanke – odgovarajuća kombinacija); smešite se (osmehom dajete do znanja sagovorniku da ne predstavljate pretnju), vodite računa o telesnom držanju, gestikulaciji, tonu.

                                           

Komunikacija nekad i sad

            Ako poredimo kako se nekada komuniciralo, a kako danas primećujemo velike razlike.

  

                          

                                                                U porodici: 

deca i žene su  iskazivali veliko poštovanje prema muškarcima. Obraćali su im se sa strahopoštovanjem i hladnoćom (nije bilo topline, nežnosti, bliskosti). Nisu imali pravo da odlučuju o stvarima koji se tiču njih samih. Muškarac je odlučivao, i to najčešće jedan, glavni u kući, starešina (obično se živelo u mnogočlanim zajednicama). Ostali su bezpogovorno slušali. A sada…

                              

                                                                 U društvu: 

                                 

      

u svakodnevnom govoru bilo je zastupljeno poštovanje pravila ponašanja, ljudi su persirali, izbegavali da naruše tuđu intimu. Seks, materijalna situacija bili su tabu teme (teme o kojima se ne sme govoriti). Žene su tretirane kao građani drugog reda. Ženi je bila namenjena kuhinja i domaćinstvo, dok su muškarci raspravljali o raznim temama, politici, ekonomiji itd. A danas…

                                         

                                                                U školi: 

                                

nekada su svi problemi u školi rešavani strogom disciplinom: šibanjem dlanova, stražnjice, stopala, klečanjem na kukuruzu, udarcima po glavi…Nošenje unifromi je bilo obavezno, a pravila ponašanja bila su jako stroga. A danas…