Jasno izražavanje

JASNO IZRAŽAVANJE

            Da bi komunikacija bila uspešna, izuzetno je važno da govorimo jasno, da upotrebljavamo jednostavan jezik za izražavanje svojih misli, ideja i iznositi ih na smislen i organizovan. (“Bio sam kod one prodavnice, ma znaš one na ćošku, i kupio sam one strava bombone za sitne pare”. Ovo sigurno nije jasno izražavanje; niti znamo koja je prodavnica u pitanju, niti koji ćošak, niti koji bombone, a ni šta za njega znače sitne pare).

            Važno je i da reči izgovaramo razgovetno (ne da mumlamo, jedva čujno govorimo, mrmljamo) da bi nas druga strana mogla dobro čuti i razumeti.

   

          

        Kada zahtevamo  nešto od druge osobe, kada su naša prava narušena i mi to hoćemo da promenimo, vrlo je bitno da jasno kažemo šta hoćemo, a ne samo šta nećemo. Ovaj jezik se zove jezik pozitivne akcije. (Umesto da kažemo: “Nemoj više da mi se obraćaš tim tonom. Neću to više da trpim”, mnogo je bolje reći: “Molim te, u buduće mi se obraćaj normalnim tonom. Želim da razgovaram sa tobom, ali na miran način:”

   

            

         Za uspešnu komunikaciju je važno da ono što zahtevamo od druge osobe bude realno izvodljivo. Npr: “Ako me voliš, moraš da znaš šta želim.” – Nije baš izvodljivo čitati tuđe misli, zar ne. Ali ako kažemo: “Ako me voliš, slušaćeš šta imam da ti kažem. Znači, želim da čuješ ono što ti govorim.” – ovo je već nešto što možemo ispuniti.

I još jedan bitan dodatak zahtevu. Važno je da dodamo kako se osećamo, jer bi u suprotnom to zvučalo kao naredba. Npr:”Želim da čuješ ono što ti govorim, jer kada me ne slušaš osećam se odbačeno i neprihvaćeno.”

Tehnike aktivnog slušanja

TEHNIKE AKTIVNOG SLUŠANJA 

1     Ohrabrivanje

Ohrabrivanje je tehnika kojom podstičemo sagovornika da nastavi sa pričom. Koristimo neutralne reči, izbegavamo slaganje i neslaganje. Npr: “ Možeš li mi reći nešto više o tome?” ili “Molim te nastavi. Volelo bih da čujem priču do kraja.” Ohrabrivanjem sagovorniku pokazujemo da smo zainteresovani za ono što govori.

                                                      

2   Pojašnjavanje

Pojašnjavanje je tehnika kojom se objašnjava ono što je rečeno, dobija se više informacija i pomaže se osobi koja govori da sagleda i tuđe mišljenje. To se postiže postavljanjem pitanja, kako bi dobili dodatna objašnjenja (“Kada se to dogodilo?”, “Kako se ona ponašala?”, “Da li je bilo puno ljudi?”).

                                     

3  Ponavljanje

Ponavljanje je tehnika kojom se samo ponovi ono glavno i činjenice koje nam je sagovornik rekao koja se koristi (“Znači, juče si taksijem išao kući”; “Ako sam dobro razumeo, voleo bi da devojka ima više poverenja u tebe.”). Ponavljanjem pokazujemo da zaista slušamo i razumemo šta nam se govori. I proveravamo da li smo dobro razumeli sagovornika.

                                     

4   Reflektovanje

Reflektovanje je tehnika kojom se pokazuje sagovorniku da razumemo kako se oseća. Ujedno mu pomažemo da bolje razume samog sebe. Npr: “Izgledaš uznemireno”; “Čini mi se da te je ta vest rastužila.”

                   

5   Rezimiranje

Rezimiranje je ukratko iznošenje glavnih ideja onoga što nam je osoba ispričala. Na osnovu tog sažetka, razgovor se dalje nastavlja. Npr: “Ako sam dobro razumeo ti bi želeo da ne kasnim, da ti se javljam gde idem i po mogućstvu da nigde ni ne idem bez tebe”.

                                           

              

6   Pozitivno vrednovanje

Pozitivnim vrednovanjem pohvaljujemo akcije i pokazana osećanja. Time ističemo kvalitete osobe i poštovanje prema njoj. Npr: “Lepo od tebe što si se izvinio”; “Vidim da si se zaista potrudio da lepo naučiš lekciju”.

                                               

Nepoznate reči:

refleksivan – onaj koji odbija, od kojeg se odbija (u fizici), onaj koji je usmeren na lične doživljaje

rezimirati – sažeti, ukratko ponoviti, ono što je opširno svesti na glavne crte, ideje

 Evo i videa: