U komunikaciji među pripadnicima različitih kultura često postoje prepreke koje otežavaju, a često i onemogućavaju razumevanje između pripadnika različitih grupa ili kultura. U jednom istraživanju izdvojeno je šest takvih prepreka:
1. Pretpostavka o sličnostima
Kada
ne posedujemo dovoljno znanja o drugoj kulturi, mi polazimo od toga da smo
slični, a ne različiti i zato ne uviđamo značajne razlike koje realno postoje.
To dovodi do niza poteškoća i neprijatnosti. Zato je, pri susretu sa nekom
drugom kulturom, najbolje ništa ne pretpostavljati,već pitati I informisati se
o tome kakvi su običaji i norme u toj kulturi.
Npr: U Danskoj je običaj da roditelji ostave decu u kolicima
ispred restorana dok ručaju. Kad je jedna Dankinja to učinila u SAD, uhapsili
su je zbog zanemarivanja deteta. U Srbiji je običaj da se deca slikaju
golišava. Doseljenici u Kanadu, Srbi, slikali su svoju decu, golišavu, u svom
novom bazenu i slike Internetom poslali svojoj rodbini u Srbiju. Deca su im
oduzeta zbog seksualne zloupotrebe I dečje pornografije.
2. Korišćenje različitih jezika i stilova komunikacije
Veliki
problem u komunikaciji može da bude pogrešno razumevanje reči, izraza, fraza.
Nedovoljnim znanjem drugog jezika možemo potpuno pogrešiti u proceni osobe I
njenih namera.
3. Pogrešno tumačenje neverbalnih poruka
Neverbalni
znaci, poruke, mogu da nose različito značenje u različitim kulturama i da
prave veće probleme u komunikaciji od samih reči.
Npr: Gestovi imaju
važnu ulogu u komunikaciji, ali njihovo značenje može biti vrlo različito.
Recimo, spojeni palac I kažiprst u vidu kruga je gest koji se u Francuskoj
koristi da označi nulu ili nešto što nema vrednost, u SAD se taj isti gest
koristi kao oznaka da je nešto u redu, da je prihvatljivo, u Brazilu ima
uvredljivo, pa čak i vulgarno značenje, dok je u japanu oznaka za novac.
Podignuti prsti u obliku slova V u nekim zemljama su simbol pobede, dok u
drugima ima uvredljivo značenje.
Kontakt očima se
različito koristi u različitim kulturama. U arapskim zemljama, Latinskoj
Americi i Južnoj Evropi ljudi se gledaju direktno u oći, dok ljudi iz Azije i
Severne Evrope koriste samo površan pogled ili ga potpuno izbegavaju.
Odnos prema vremenu se
takože razlikuje: ako je poslovni sastanak zakazan za 8.00 č u Nemačkoj,
Engleskoj i Japanu se očekuje da dožete i pre zakazanog vremena; u Francuskoj i
Španiji tolerisaće Vam kašnjenje, a u Rusiji, Indiji i Saudijskoj Arabiji
poprilično kasne.
4.
Pretostavke i streotipi.
Stereotpi su pojednostavljena, preterana i
veoma uopštena mišljenja o pripadnicima pojedinih grupa (Svi policajci su
glupi, Ženi ne možeš verovati, Geaci su škrti…). Stereotipi pomažu ljudima da
im svet učine predvidljivijim, da se lakše snalaze u njemu, pa makar i
pogrešno. Ali, treba imati na umu da stereotipi često nisu u skladu sa
objektivnim stanjem stvari i treba voditi računa da se što manje oslanjamo na
njih. jer će nam stvoriti poteškoće u razumevanju drugih ljudi i naroda.
5. Sklonost da vrednujemo.
Ljudi
su skloni da svoju kulturu i svoj način života tretiraju kao prirodno stanje
stvari i da o drugima prosuđuju polazeći od sopstvenih kulturnih standarda.
Kada ne posedujemo dovoljno informacija o drugoj kulturi, mi obično izjave i
postupke ljudi iz drugih kultura odobravamo ili ne odobravamo, poredeći ih
isključivo sa standardima koji potiču iz naše kulture i našeg načina života.
Nekadašnji osvajači su smatrali domoroce osvojenih zemalja primitivcima,
ignorišući sve prednosti i vrednosti njihovog života.
6. Anksioznost i napetost.
Svaka interkulturalna komunikacija sadrži
određeni stepen neizvesnosti i zbog toga se anksioznost i napetost često
pojave. Kada samo napeti i anksioznosti, postajemo osetljiviji na razne draži i
često reagujemo prenagljeno, grublje nego što je potrebno, nespretno i time
otežavamo komunikaciju.
S obzirom da postoje brojne prepreke
u komunikaciji sa drugim narodima i kulturama, važno je da steknemo znanja o
tim “drugima” i na taj način olakšamo kontakt, a ujedno i iskoristimo priliku
za lični rast i razvoj.
Нема коментара:
Постави коментар